h1

Lov na štuku

август 5, 2007

Lov na stuku stuka-u-vodi-mala.gifNe treba praviti gresku, velike stuke su veoma retke i teske za uloviti. Osim ako pecate u jezerima i rekama Aljaske i severne Kanade koja cak nemaju ni imena, ili u Irskim jezerima gde su stuke najvece, uhvatiti veliku stuku preko 10 kilograma je veoma tesko.      Zato morate da sagledate cinjenice i nadjete nacin da ulovite trofejnu stuku u vodama na kojima pecate.      Ribolov u prolece posle mresta daje najvece sanse za trofejan ulov stuke.Ove velike stuke dolaze u plicak samo dva puta godisnje i to uobicajena u jesen i u prolece.Posle mresta stuke ostaju izvesno vreme u plitkoj vodi da se odmore i ojacaju i nahrane dok se voda polako greje.      U juznom Ontariju i istocnim americkim drzavama se ovo desava obicno izmedju sredine aprila i kraja maja u zavisnosti od toga kakva je bila zima.Vreme posle otapanja leda je u sustini najbolje vreme, ali se to tesko poklapa sa pocetkom sezone na stuku. U sustini kada se sezona otvori, led se vec odavno otopio, i velike stuke su se vec pomerile iz zaliva ka dubljoj vodi.      Ribolov posle mresta daje najvece sanse za ulov trofejne stuke iz jos jednog razloga, ovo je retko vreme kada su velike stuke skoncentrisane na jednom mestu i pri tome lako pristupacne za ribolov sa obale.Velike i srednje stuke vole hladnu, duboku vodu, i vrlo cesto se nalaze na dubinama od 20 i vise metara, sto ih cini jako tesko za uloviti, pogotovu leti.Vreme posle perioda mresta podrazumeva temperaturu vode izmedju 10 i 14 C. i u to vreme ribolov na stuku moze biti izuzetno produktivan jer one jos nisu videle gomile varalica kako plivaju svuda oko njih.Trofejne stuke treba traziti u tamnijim, plitkim zalivima, koji se brze zagrevaju nego okolna voda. Obicno su to zalivi u severnom i zapadnom delu jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema juznim delovima jezera i zato juzni delovi nisu dobra mesta u rano prolece.Biti izuzetno tih u ovim uslovima kada se stuke nalaze u zalivima i blizu obale je izuzetno vazno.      Stuke se mogu nalaziti u plitkoj vodi i na svega pola metra od obale i veoma su plasljive. Licno vise volim u ovoj situaciji da koristim vetar i polako pustim camac da pluta nosen vetrom preko povrsine vode, nego da koristim elektricni troling motor. Ako pecate sa obale podjednako je vazno da ne pravite buku na obali.Najbolje vreme tokom dana za pecanje stuke u ovo doba godine nije u rano jutro, sto je uobicajeno tokom ostatka sezone. Po nekim istrazivanjima najbolji periodi su oko 10 h. ujutro, 2 h. popodne i 4 h. popodne.U ovo vreme ne treba ici rano u ribolov. 9 sati ujutro je sasvim dovoljno sa obzirom da jos nije toplo pa se moze pecati preko celog dana. Izgleda da i stuke misle isto jer akcija obicno i ne pocinje pre ovog vremena. Uvece pre zalaska Sunca takodje moze biti dobar period i to pogotovu za upotrebu povrsinskih varalica, sto mozda zvuci malo neverovatno.      Kao i dosta drugih ribolovaca mislim da je kasikara jedan od najboljih izbora. Obicno pocinjem sa DAM EFFZET kasikarom srebrne, ili zlatne boje u zavisnosti od vremena.Zlatna ili srebrna kasikara se najbolje pokazuje u tamnijoj vodi zbog jakog odsjaja.Boja pastrmke daje dobre rezultate na jezerima koja imaju populaciju pastrmke i koja su veoma bistra. Rano u sezoni koristim kasikare tezine 22 gr. da bih se kasnije prebacio na teze modele. Crveno-beli DARDEVLE je jos jedna odlicna vrsta kasikare koju je ponekada veoma tesko zameniti drugom vrstom kasikare ili nekom drugom vrstom varalice.      Jedna od dobrih taktika pri upotrebi kasikara je da se pusti da padne do samog dna i pocne polako vuci sa trzajima koji nateraju stuku da napadne varalicu. Pauze u namotavanju su preporucljive sa obzirom da kada se prestane namotavati najlon, kasikara “klizne” u nazad i tacno u lice stuki koja je eventualno prati.Taj iznenadni povracaj kasikare izazove refleksni napad kod stuke. Po nekada, skoro 50% stuke napadne varalicu upravo u trenutku kada se varalica vraca unatrag.      Kasikare koje se koriste za pastrmku i salmona nisu preporucljive iz razloga sto su veoma lake i skoro ih je nemoguce zabaciti, pogotovu kada je vetrovito. Daljina zabacaja je manja zbog lakoce ovih varalica.      Koriscenje povrsinskih varalica uvece pre zalaska Sunca ponekad moze dati izvanredne rezultate. Iako se ova tehnika jako retko upraznjava od strane ribolovaca, period posle mresta moze biti i odlican period za upotrebu ovih varalica.Trik je u upotrebi veoma malih povrsinskih varalica. Varalice sa jednim ili dva propelera kao HI-FIN ili manji CREEPER model rade dobro kada se vuku u plitkoj vodi preko male i tek izrasle trave.Ne treba zaboraviti ni manje bass modele buzzbaita koji isto tako mogu biti produktivni.      Jerkbait varalice ne koristim mnogo u rano prolece mada neki manji modeli maski jerkbaita daju dobre rezultate. SLEDGE pravi manje modele koji su pogodni za ribolov na stuku kao i BOBBY BAIT.      Ne treba zaboraviti i spinerbeite. Naravno manji modeli koji se uobicajeno koriste za basa tokom sezone. Najvise koristim STRIKE KING spinerbeite koji daju velike vibracije i odsjaj kroz vodu. Prosle godine najbolje rezultate sam imao sa spinerbeitom sa srebrnim leptirom i sa belom suknjicom, sto je uobicajeno dobra kombinacija za maloustog basa.      Od leptirica vecina modela je dobra mada je za mene na prvom mestu manji model MEPPS MUSKY KILLER.Ova varalica sa jelenovom dlakom i okruglim leptirom broj 5 daje jake vibracije i pri sporom namotavanju. Dlaka dodaje extra pulsiranje sto je skoro nezadrziv magnet za stuke. Srebrni leptir sa crvenom dlakom je izuzetno dobra kombinacija.      Pored svih ovih varalica, jos jedna varalica zauzima vazno mesto u mome arsenalu…..minnowbait.      Cini mi se da stuke ne mogu nikako da ignorisu crno-srebrnu RAPALU (F18) na koju iz nekog razloga sa velikom zestinom jure kada su gladne.Kada stuka radi, upravo tada i pored velike efikasnosti ove Rapaline varalice, eksperimentisanje sa bojama nije na odmet. Narandzasta, zlatno-srebrna i naravno pearch (bandar) su veoma dobar izbor.Iako smatram da su RAPALE nenadmasne za stuku u prolece, neki noviji stickbeiti se pokazuju kao ravnopravni ucesnici u ribolovu na stuku. Pogotovu stickbeiti sa zveckom u sebi, koja je preporucljiva u tamnoj vodi.Koriscenje ovih varlica zahteva upotrebu malo vise finesa za razliku od kasikara. Tehnika trzanja sa kratkim odsecnim trzajima i pauzom izmedju trzaja daje odlicne rezultate. Imitiranje povredjenog kedera ili jednostavno i jednolicno sporo namotavanje ovih varalica je takodje produktivno.       Jednolicno namotavanje minnowbaita do samog camca ili obale se vrlo cesto zavrsava udarcem stuke na samome kraju kada se vec varalica nalazi izvan vode. Zato je preporucljivo da se nikada varalica ne izvuce odmah izvan vode, vec zagnjurite vrh stapa ispod povrsine vode i povucite varalicu prema levo ili desno od sebe. Ova iznenadna promena pravca i ritma varalice cesto natera stuku u napad.      Od pribora preporucljiv je duzi spinning ili baitcast stap. Izbor treba naciniti prema sopstvenom nahodjenju i sklonosti. Profesionalni ribolovci koriste i spinning i baitcast pribor u zavisnosti od varalice koju koriste. Tako na primer za minnowbaite koriste spinning pribor sa jacim mono najlonom, dok za kasikare i ostale varalice koriste baitcast pribor sa nekom od super linija.To je vec stvar sopstvenog izbora po mome misljenju.Licno koristim baitcast pribor sa POWER PRO superlinijom za sve vrste varalica koje koristim na stuku i nisam nasao nista pogresno sa upotrebom baitcast pribora za minnowbait varalice.      Jigovi i razni pasticni mamci su najbolje resenje kada se cini da stuka nece da radi ni na sta. Spora prezentacija ovih mamaca po dnu ih cesto moze naterati na napad, isto kao i aktivno vodjenje jiga gore-dole.Stuke imaju neku specijalnu naklonost prema plasticnim mamcima.Ribolov na stuku je veoma uzbudljiv i zabavan.      Imajte na umu da pustanje ulovljene stuke nazad u vodu, pogotovu velikih primeraka, ima visestruku korist.Veliki primerak i dalje moze da raste i dostigne razmeru istinskog trofeja i omogucava im se ponovni mrest da bi se odrzala zdrava i dobra populacija stuka u vodi u kojoj pecate.  

h1

Ribolov u Tamnavi

јул 27, 2007

Ribolov u Tamnavi

  Opštinska organizacija sportskih ribolovaca «Tamnava-Ub» okuplja oko 130 do 200 članova u zavisnosti od sezone

   Interesantna područiija su im jezera Bogdanovica i Viš – Paljuvi, kao i lokalne reke Tamnava  i Ub. Kontinuitet u gazdovanju vodenim površinama na teritorije ubske opštine prekinut je  2002. godine kada su sve vode na potezu od Užica pa sve do Beograda (uključujući i A du ciganliju), ustupljene na korišćenje O.O.S.R. «Kolubara» Valjevo. I pored toga , svake godine, ubski ribolovci se okupljaju u akciji poribljavanja jezera Bogdanovica. Ranije, do stupnja na snagu novog zakona,konzumnom ribom (šaran veličine 1,5 – 3 kg) a danas samo šaranskom mladji.Samo jezero je bogato šaranom, smuđem, deverikom, štukom i drugim vrstama ribe.

h1

Mesta koja obećavaju

јул 27, 2007

pecaros.gifDobra mesta za ribolov nije lako proceniti i treba dobro poznavati reku da bi ih odredili. Svaka reka ima svoje specificnosti i treba mnogo znanja i iskustva da bi mogli procitati vodu. U principu je lakse ta mesta pronaci na planinskim rekama jer su one male i bi-stre tako da je cesto dovoljno samo ih pazljivo osmotriti i uociti de-talje koji su nam poznati ili iz iskustva ili iz literature. Dobra mesta na planinskim rekama su dublji brzaci, bukovi, podlokane obale, kamene gromade, panjevi u vodi, virovi i prelivi. Na takvim mes-tima se ribe najcesce zadrzavaju vrebajuci plen i istovremeno kri-juci se da i same ne postanu plen.

Mnogo teze je citanje nizijskih voda, te je za njih potrebno mnogo vise iskustva. Mada je voda uglavnom mutna, reka za sobom ipak ispisuje jasno vidljive poruke, liman cete uociti po povratnoj vodi – reka na tom mestu ima uzvodni smer a takva mesta se nalaze iza grebena, malog rta, vece dubine ili je na dnu neki krs i veliko gra-nje a obicno je tu i riba. Bukovi i virovi se ocrtavaju na povrsini vode kljucanjem ili takozvanim mrezenjem vode i to znaci da je na dnu uglavnom neka veca prepreka (olupina, vece deblo itd.) a oko takvih prepreka se skuplja i riba. Po brzini toka mozemo odrediti kakvo je dno reke, ako je reka jako spora dno je verovatno mulje-vito dok je kod brzih reka dno peskovito preko sljunkovitog da bi kod brzih reka bilo kamenito. Mesta na kojima riba uglavnom bo-ravi su rubovi glavnog toka, mesto razdvajanja i spajanja glavnog i sporednog toka, kao i povratni tokovi.

Dobro mesto mozemo i sami napraviti postavljajuci na odredjene terene panjeve, snopove pruca i druge predmete.

Jos jedno pravilo treba postovati u odabiru dobrog terena a to je okolno drvece. Dok za mesto u cijoj je neposrednoj okolini Vrba mozemo reci da je veoma izgledno za ribolov pogotovo ako u vodi ima oborenih debala i vrbovog granja, mesto u cijoj je neposrednoj okolini Topola (sto je kod nas cest slucaj) treba izbegavati, pogo-tovo u jesen kada opada lisce, jer lisce topole prekomerno zakise-ljava vodu i ispusta tannin te toliko moze da zagadi vodu da ribe nemogu da prezive u takvoj vodi, to se narocito odnosi na zatvo-rene vode (aglovi, bare i jezerca).

Veoma je bitno odrediti sto tacniji polozaj ribe u odnosu na obalu , dno i povrsinu reke. U proceni polozaja ribe moramo imati u vidu smer i brzinu strujanja vode sto na rekama nije tesko utvrditi a ukoliko nam je poznat reljef dna i priobalja nije uopste tesko utvr-diti mesto i polozaj ribe na odredjenom terenu. Riba najcesce zau-zima mesto koje joj omogucava najmanji utrosak energije sto znaci da ce boraviti na mestu promene reljefa dna ili iza neke prepreke koja je stiti od snage toka vode, po pravilu riba je uvek okrenuta glavom uzvodno. Na brzim tokovima ovo je vise izrazeno dok na mirnim vodama jata riba su uglavnom rasuta duz linija nekih pro-mena reljefa dna.

h1

Ulov vredan pažnje

јул 27, 2007

aaa1.jpgUlovio: Janković Aca, šaran težine3 kg…Ulovljen je na jezeru Vis , mamac kukuruz

h1

Nesvagidašnji ulova na našim terenima

јул 25, 2007

shara1.jpg

h1

Zukaja u akciji

јул 20, 2007

ZukajaCuveni ribolovac sa Uba Ilic Djordje poynatiji kao Zuca upecao je sarana teskog 5 kg na jezeru Vis (poznatijem kao Paljuvi)

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.